Годинама нас наше елите и медији уче да је пут у Европску унију нешто најбоље за нас. Једно време је вероватно заиста тако и било. Међутим, мислим да су у последњих пар година разлози против уласка у ЕУ, а и против нашег пута у ЕУ, много очигледнији. Због тога сам осетио потребу да покушам да те разлоге групишем овде, и то у три главне категорије:

  • Економија
  • ЕУ као алиби политичарима за бављење периферним темама
  • Условљавање и уцењивање наше државе

Наравно, сви аргументи који следе не оповргавају чињеницу да су земље ЕУ наши највећи трговински партнери и да је наша привреда снажно повезана са ЕУ. Но, рационално је поставити питање да ли то повезивање треба да јачамо или да почнемо да размишљамо о алтернативама. Такође, волео бих да и наша елита на власти коначно скине ружичасте наочаре и схвати да постоје и разлози против уласка у Унију и да, у најмању руку, схватимо да скоро све у животу има алтернативу, па и ЕУ.

Економски разлози

У овом тексту ћу кренути од економских разлога против чланства у ЕУ, баш зато што у јавности постоји перцепција да је највећа корист од ЕУ управо у сегменту економије и да је та предност оно што опрадава болне уступке које ЕУ захтева од нас. Али, узимајући у обзир тренутно стање у светској и нашој економији може се поставити врло основано питање: колику нам економску корист доноси евенутално чланство у ЕУ, ако нам уопште и доноси корист.

Прочитајте остатак овог чланка

Ово је, уз ситне измене, месечни извештај који пишем за запослене у Инфостуду, са циљем да виде месечна макроекономска кретања у земљи. Кратак опис ставки које се прате у овом извештају можете видети овде.

Сиже

Овај месец[1] има више добрих него лоших вести. Укратко, главна вест је да је очајан тренд стања у буџету заустављен, тј. да је коначно новембар 2010. био бољи него новембар 2010. и то чак за 6 милијарди динара. Остаје питање какав ће бити децембар, па ћемо да видимо колики је укупни годишњи учинак. Усвојен је и буџет који за 2011. планира дефицит од 120 милијарди динара што би требало да буде на нивоу овогодишњег. Али с обзиром на инфлацију и очекивани раст привреде, уколико дефицит остане на том нивоу, јесте благи напредак. Ипак, остаје питање хоће ли овај дефицит бити испоштован или ћемо опет имати ребалансе као у протеклим годинана.

Прочитајте остатак овог чланка

Већ дуже време желим да на једном месту скупим што више информација о проблемима у нашој економији и разлозима зашто наши политичари толико фанатично избегавају да се на прави начин суоче са њима. Мени је јасно да су резови, који би они требало да направе како би отпочели да решавају те проблеме, веома тешки, али се надам да би већина људи ипак могла да схвати неопходност тих тешких одлука када би им се јасно предочили разлози. Наравно, ти разлози морају бити изнети на један разумљив и јасан начин и зато сам хтео да овде пробам да изнесем један такав осврт на проблем пензија у Србији.

Сам проблем пензија је један од највећих који имамо у нашој економији, и тиче се свих нас – и пензионера и запослених, и младих и старих. Разлог  превасходно лежи у томе што је цена тренутног пензионог система огромна и, што ћу покушати да покажем у овом тексту, гуши економски развој Србије и угрожава опстанак наше привреде. Пошто је тема пензија врло обимна, унапред се извињавам уколико овај текст буде дужи него што би требало и што је пристојно за овакву форму.

Прво мислим да је потребно суочити неколико најувреженијих предрасуда о пензијама са реалношћу.

  • Високи доприноси
    Тврдња:
    Доприноси који послодавци у Србији плаћају су високи и то кочи развој наше привреде

Реалност: Укупни доприноси на плате у Србији се крећу око 65%, а то је сасвим у рангу са регионом, док је у неким блиским земљама (попут Словачке) тај проценат око 80%. Проблем је у томе што новац који се путем доприноса слије у пензиони фонд није ни близу довољан да се исплате пензије. О овоме ће бити више речи касније.

Прочитајте остатак овог чланка

Ове кратке извештаје о стању српске економије сам почео да правим пре пар месеци за потребе запослених у мојој фирми. Проследио бих их и неким пријатељима ван фирме и углавном сам добијао информацију да им је то штиво корисно, па сам помислио да не би било лоше да их објавим на Интернету уколико још неког занима. Ради се о кратко извештају фокусираном на три макроекономска параметра:

  1. буџету Републике Србије који показује колико наша држава више потроши него што приходује. Мањак ове ставке се исправља продајом државних предузећа (који је све мање остало), директним задуживањем државе код страних банака, ММФ, државним обвезницама и сл, или штампањем новца који доводи до велике нестабилности привреде, инфлације и пада курса динара.
  2. индустријској производњи од које на дуги рок зависи снага наше економије и омогућава нам извоз, запосленост и добар део прихода у буџету.
  3. трговинском билансу који показује колико нам је економија стабилна у спољној трговини и колико девиза месечно губимо кроз трговину због превеликог увоза. Овај биланс се „пегла“ приватизацијама, страним инвестицијама и задуживањем привреде и становништва.

Извештај сам назвао септембарско/октобарски пошто се информације о буџету добијају месец дана раније него о прва два параметра (тј. у новембру су јавни буџетски подаци за октобар и подаци о индустријској производњи и спољној трговини за септембар).

Сиже

Укратко, док се индустрија држи сасвим ок (скоро да досегли производњу из преткризног септембра 2008.тј. свега смо 3,8% испод тог нивоа), и спољна трговина је на неком очекиваном нивоу (нешто боља покривеност увоза извозом него прошле године, али ипак испод 60ак% из средине ове године), ситуација у буџету је веома, веома лоша (дефицит за 10 месеци ове године је 10% већи него дефицит за целу 2009. који је и иначе био рекордни дефицит) и то без икаквих назнака побољшања.

Прочитајте остатак овог чланка