Економија, живот и неке мисли

У последње време сам игром разних случаја причао са више људи – пријатеља и познаника – који желе да покрену неки бизнис. И увек уживам у таквим разгoворима, нарочито ако успем да помогнем својим саветима и идејама. Све те особе су најчешће имале доста изграђену бизнис идеју, многе финесе детаљно разрађене, понекад чак и пројекцију прихода и расхода. И онда би почињао разговор у ком смо тај модел претресали заједно, разматрали ситније и крупније поправке и сл. Међутим, приметио сам да би једно питање потпуно преокренуло ток разговора, а, неретко, и начин на који су они гледали на своју идеју:

Које су потребе корисника бизниса?

Питање заиста звучи као откривање топле воде, али ако му се стално враћамо, то може довести до добрих резултата. Једна моја врло позитивна и енергична пријатељица води школу која помаже основцима и средњошколцима са школским градивом из практично свих предмета. Разговарали смо о њеном пословном моделу и идејама за унапређења. Наравно, била је свесна да њу финансирају родитељи деце која похађају наставу и зато смо кренули да разматрамо њихове потребе. Уочили смо да:

1. Родитељи имају потребу да знају колико њихова деца напредују  док похађају њену школу.
2. Родитељи желе да буду сигурни да је ће школа помоћи њиховој деци да поправе оцене и да неће бацити новац.
   

Одмах потом она је увидела простор за унапређење свог пословања одговарајући на те потребе:

1. Могла би сама да анкетира децу за оцене које добијају и да на основу тога једном у пар месеци пошаље родитељима извештај.
2. Пошто зна да у више од 90% случајева деца поправе оцену, могла би да понуди родитељима гаранцију да ће им вратити новац уколико дете не поправи оцену током три месеца.

И у већ постојећем бизнису врло је смислено пописати потребе корисника јер то лако може довести до нових идеја и унапређења рада у систему. Примера ради, у Инфостуду смо пре неколико месеци направили процес у ком су запослени креирали вишегодишњу стратегију компаније. Kључно је било то што смо читав процес засновали на уочавању потреба наших посетилаца и клијената и налажењу начина да  се те потребе  задовоље.

Резултат тог процеса ме је пријатно изненадио. Цео садашњи пословни модел и сва унапређења осмишљена током процеса успели смо да поставимо као одговор на неке од набројаних потреба наших циљних група. Иако смо били свесни значаја њихових потреба, тек када смо их ставили у жижу и резултати су били одлични. Иначе, цео овај процес је био врло занимљив из више аспеката, те се надам да ћу у скорије време успети да напишем један текст о томе.

Но, осим индетификовања потреба, врло је важно при покретању бизниса поставити још једно питање:

Како се одговарајући на  потребе корисника може изградити пословни модел?

Код покретања  новог бизниса врло је важно не зауставити се на потребама корисника. Уколико не успемо да осмислимо одржив пословни модел који задовољава те потребе, боље је да ни не крећемо у спровођење идеје. Другим речима, задовољавање уочених потреба треба да буде реализовано тако да постоји јасан начин на који се може приходовати новац и то у довољном износу да бизнис у неко догледно време (годину-две-три) почне да подмирује све своје трошкове.

На пример, чуо сам од више људи да размишљају о сајту за возаче на ком би се могла наћи листа свих радова на путу, закрчења, радара и слично. И док би тај сајт заисугрно задовољавао потребу возача за информацијама о стању на путевима, мислим да га у Србији не вреди покретати док се не осмисли пословни модел заснован на овој потреби. А рекао бих да то није ни мало лако.

Леп пример успешног пословног модела који јесте мање-више од старта био заснован на примећеним потребама је сајт www.donesi.com. Сам оснивач и власник тог сајта Владан Зиројевић у једном интервјуу каже да је приметио проблеме људи „са телефонским наручивањем хране и непостојањем стандардизване услуге“. И, самим тим, и њихову потребу да се ти проблеми реше. А, са друге стране, постојала је и јасна потреба ресторана за што већим бројем наручивања хране. И задовољењем те две потребе је створио успешан и позитиван пословни модел који се заснива на зарачунавању одређене провизије ресторану приликом сваке наруџбине.

Оно што такође следи из оваквог размишљања јесте да је здрав бизнис заснован на одрживом испуњавању нечијих потреба. А профит је ту само последица доброг вођења и неопходна основа за даљи развој система.